Prijem
Političko krilo rojalističke organizacije Crno-žuta alijansa najavilo u Beču restauraciju Austrougarske carevine
Novi planovi – stare ideje: dvoglavi orao Habzburga
Prizmi austrijskog stranačja dodata je još jedna faseta. Monarhisti Austrije, političko krilo rojalističke organizacije Crno-žuta alijansa, najavili su učešće na predstojećim parlamentarnim izborima, raspisanim za 28. septembar.
O ciljevima stranke nema nedoumice. Orijentacija njene bazne organizacije – Crno-žuta alijansa –prepoznatljivajeu partijskom programu. Zagovaraju restauraciju nekadašnjeg Austrougarskog carstva. Pod ne baš novim, još manjeoriginalnim nazivom Dunavska federacija, ili konfederacija, planiraju ujedinjenje nekadašnjih krunskih zemalja i provincija, pod upravom Beča. Zacrtan je cilj kada bi naum trebalo da bude ostvaren – 2018. godine, na stogodišnjicu raspada stare monarhije.
„Monarhisti samo talasaju Dunav... Ta politička grupacija nema šansi da, u dogledno vreme, ostvari svoje planove”, izjavio je, s povodom, Karl Habzburg Lotringen. Po slovu austrijskog ustava obični građanin, on je u skladu sa (zvanično nepriznatom) tradicijom habzburškog nasleđa suveren zlatnog runa, poglavarnekada carske dinastije. U slučaju slučaja, bio bi pretendent na tron. Karl Habzburg,međutim, ističe da ne želi da dira u odredbe austrijskog ustava koji zabranjuje svaki vid restauracije monarhističkog uređenja na teritoriji alpske republike.
Razlozi ovakvog nastupa prvog Habzburga, lako se mogu protumačiti. Njegovo teoretskopravo na titulu vladara kosi se sa planom koji su sačinili Monarhisti Austrije. Pretpostavljajući da svet ne bi, bez daljeg, dozvolio novo ujedinjenje nekadašnje carevine pod jednom krunom,teže rasparčavanju carevine na nekoliko kraljevina, pod upravom monarha iz dinastije Habzburg. Krunu bi u Austriji nosio Karl Habzburg Lotringen, najstariji sin Ota Habzburga, tvorca ideje o rekonstituciji carevine – kao federacije podunavskih zemalja. Oto Habzburg je za svog drugog sina Georga odredio karijeru u Mađarskoj. Georg Habzburg Lotringen, mađarski ambasador bez protfelja i predsednik tamošnjeg Crvenog krsta, predodređen je i od mađarskih poklonika monarhije za nosioca krune. Što se Hrvatske tiče – imaće svog Habzburga u Karlovom sestriću Ferdinandu Zvonimiru.
Tri lidera stranke Monarhisti Austrije – predsedavajući Manfred Kerner i Aleksander Simec, i prvi kandidat na izbornoj listi Tibor Pastori –ukazuju na multikulturalni karakter rojalističkog pokreta: „To se, uostalom, vidi i iz višenacionalnog sastava stranačkog vrha.” Mladi i uspešni, u tridesetim i četrdesetim godinama života, planiraju na dugu stazu: „Najvažnije je da na izborima skrenemo pažnju široke javnosti na naš pokret”, smatra Simec.
Monarhistička trojka obrazlaže smele kalkulacije rezultatima ispitivanja javnog mnjenja. Nedavno je ugledni institut za empirijska istraživanja GFK– Fesel ustanovio da bi 42 odsto Austrijanaca pozdravilo uspeh jedne stranke koja bi se zalagala za restauraciju Monarhije. „Kada uđemo u sastav parlamenta, širićemo ideju prihvatljivosti monarhije”, kaže Manfred Kerner. Ističe da je prvi konkretni korak ka njihovom uspehu – podsticaj ukidanja poslaničkih grupa: „To bi omogućilo poslanicima da glasaju za naše predloge i pomognu nam da ostvarimo dvotrećinsku većinu koja je preduslov za izmenu ustava.”
U kakvu bi državu trebalo da sraste Podunavski region, pojašnjava se na primeru bivše monarhije: „Najpre bi trebalo da dođe do ujedinjenja nekadašnjih krunskih zemalja – Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Slovenije i Hrvatske... Potom bi mogle da nam se priključe i nekadašnje pokrajine, poput Južnog Tirola, Istočne Galicije i Bukovine...”
Vojvodina nije izričito pomenuta kao „kandidat za članstvo” u novoj monarhiji ali je ukazano na, navodno, visoki stepen prihvatljivosti njihovih ideja u ovoj srpskoj pokrajini. Na informativnom sajtu „Crno-žuti forum” istaknuto je da je televizijska reportaža o manifestu Crno-žute alijanse, donesenom povodom 89-godišnjice „republikanskog puča” u Austriji izazvala izuzetnu pažnju i naklonost Vojvođana „odmerenog i mudrog političkog šlifa”.
Novi planovi – stare ideje: dvoglavi orao Habzburga
Prizmi austrijskog stranačja dodata je još jedna faseta. Monarhisti Austrije, političko krilo rojalističke organizacije Crno-žuta alijansa, najavili su učešće na predstojećim parlamentarnim izborima, raspisanim za 28. septembar.
O ciljevima stranke nema nedoumice. Orijentacija njene bazne organizacije – Crno-žuta alijansa –prepoznatljivajeu partijskom programu. Zagovaraju restauraciju nekadašnjeg Austrougarskog carstva. Pod ne baš novim, još manjeoriginalnim nazivom Dunavska federacija, ili konfederacija, planiraju ujedinjenje nekadašnjih krunskih zemalja i provincija, pod upravom Beča. Zacrtan je cilj kada bi naum trebalo da bude ostvaren – 2018. godine, na stogodišnjicu raspada stare monarhije.
„Monarhisti samo talasaju Dunav... Ta politička grupacija nema šansi da, u dogledno vreme, ostvari svoje planove”, izjavio je, s povodom, Karl Habzburg Lotringen. Po slovu austrijskog ustava obični građanin, on je u skladu sa (zvanično nepriznatom) tradicijom habzburškog nasleđa suveren zlatnog runa, poglavarnekada carske dinastije. U slučaju slučaja, bio bi pretendent na tron. Karl Habzburg,međutim, ističe da ne želi da dira u odredbe austrijskog ustava koji zabranjuje svaki vid restauracije monarhističkog uređenja na teritoriji alpske republike.
Razlozi ovakvog nastupa prvog Habzburga, lako se mogu protumačiti. Njegovo teoretskopravo na titulu vladara kosi se sa planom koji su sačinili Monarhisti Austrije. Pretpostavljajući da svet ne bi, bez daljeg, dozvolio novo ujedinjenje nekadašnje carevine pod jednom krunom,teže rasparčavanju carevine na nekoliko kraljevina, pod upravom monarha iz dinastije Habzburg. Krunu bi u Austriji nosio Karl Habzburg Lotringen, najstariji sin Ota Habzburga, tvorca ideje o rekonstituciji carevine – kao federacije podunavskih zemalja. Oto Habzburg je za svog drugog sina Georga odredio karijeru u Mađarskoj. Georg Habzburg Lotringen, mađarski ambasador bez protfelja i predsednik tamošnjeg Crvenog krsta, predodređen je i od mađarskih poklonika monarhije za nosioca krune. Što se Hrvatske tiče – imaće svog Habzburga u Karlovom sestriću Ferdinandu Zvonimiru.
Tri lidera stranke Monarhisti Austrije – predsedavajući Manfred Kerner i Aleksander Simec, i prvi kandidat na izbornoj listi Tibor Pastori –ukazuju na multikulturalni karakter rojalističkog pokreta: „To se, uostalom, vidi i iz višenacionalnog sastava stranačkog vrha.” Mladi i uspešni, u tridesetim i četrdesetim godinama života, planiraju na dugu stazu: „Najvažnije je da na izborima skrenemo pažnju široke javnosti na naš pokret”, smatra Simec.
Monarhistička trojka obrazlaže smele kalkulacije rezultatima ispitivanja javnog mnjenja. Nedavno je ugledni institut za empirijska istraživanja GFK– Fesel ustanovio da bi 42 odsto Austrijanaca pozdravilo uspeh jedne stranke koja bi se zalagala za restauraciju Monarhije. „Kada uđemo u sastav parlamenta, širićemo ideju prihvatljivosti monarhije”, kaže Manfred Kerner. Ističe da je prvi konkretni korak ka njihovom uspehu – podsticaj ukidanja poslaničkih grupa: „To bi omogućilo poslanicima da glasaju za naše predloge i pomognu nam da ostvarimo dvotrećinsku većinu koja je preduslov za izmenu ustava.”
U kakvu bi državu trebalo da sraste Podunavski region, pojašnjava se na primeru bivše monarhije: „Najpre bi trebalo da dođe do ujedinjenja nekadašnjih krunskih zemalja – Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Slovenije i Hrvatske... Potom bi mogle da nam se priključe i nekadašnje pokrajine, poput Južnog Tirola, Istočne Galicije i Bukovine...”
Vojvodina nije izričito pomenuta kao „kandidat za članstvo” u novoj monarhiji ali je ukazano na, navodno, visoki stepen prihvatljivosti njihovih ideja u ovoj srpskoj pokrajini. Na informativnom sajtu „Crno-žuti forum” istaknuto je da je televizijska reportaža o manifestu Crno-žute alijanse, donesenom povodom 89-godišnjice „republikanskog puča” u Austriji izazvala izuzetnu pažnju i naklonost Vojvođana „odmerenog i mudrog političkog šlifa”.
